Аранђеловац
Аранђеловац се налази у централном делу Шумадије, окружен венцима Букуље и Венчаца, на надморској висини од 270 метара. Материјални трагови старих култура потврђују да се на овом простору живот одвијао у континуитету још од старијег каменог доба.
Насеље Врбица, из ког ће се касније развити Аранђеловац, први пут се помиње 1735. године као „Шанац Врбица“, насеобина са 50 кућа и 300 становника. Уредбом књаза Милоша о ушоравању околних села настаје 1839. године варошица подно брда Рисовача која се развила левом обалом Kубршнице према Младеновцу, а касније према изворима минералне воде у Буковику. Тако је Аранђеловац добио форму типичног друмског насеља, насталог од дела села Врбице и дела села Буковика.
За време друге владавине, на пропутовању кроз варошицу, књаз Милош даје обећање да ће подићи цркву „Светиј Аранђел“, па Декретом од 1. августа 1859. године то и потврђује.
Од улаза у град, води дугачка главна улица све до центра града, где је на простору од 24ха прелепог парка смештена Буковичка бања. Трговачко-занатска зона данас је заштићена као стара чаршија којом се, као и некад, нижу радње, кафеи, посластичарнице, ресторани… Улица данас носим име оснивача града, књаза Милоша, и спаја две заштићене културно историјске целине: бањски парк и Музеј палеолита у пећини Рисовача. Орашац, трећа заштићена зона, налази се на улазу у град.
Парк је данас један од највећих европских музеја скулптуре у отвореном простору насталих током 45 година симпозијума „Бели Венчац“. На отвореној сцени се, током лета, одржавају позоришне представе, фолклор као део смотре „Мермер и звуци“.
Пећина Рисовача је откривена 1953. год. У пећини је пронађен бројан и разноврстан археолошки материјал. Пронађени су остаци једне од култура каменог доба, односно култура која је припадала старијем палеолиту, такозваној мустијерској култури, (названој према пећини Ла Моустиер, на левој обали Везера у Дордоњи). У Рисовачкој пећини су покрај отвореног огњишта нађена оружја и алатке од окресаних силекса, обрађене кости и фосилни остаци праисторијских животиња. Поред алатки и оруђа који припадају класичним облицима мустијерске културе пажњу привлаче алатке и оруђа са посебним стилским и типолошким одликама, које у себи сједињују елементе средњег и позног палеолита.
На територији аранђеловачке општине откривене су карактеристичне културе млађег каменог доба – неолита у селу Бањи. У античко доба данашња територији аранђеловачке општине била је у саставу провинције Горње Мезије која је престављала житницу Римске империје.
Опленачко венчачко виногорје и развијено воћарство на територији данашње општине Аранђеловац, а и шире престаљало је богату локалну сировинску базу да се преко Венчачко – виноградарске задруге у Бањи од почетка XX века, приступи интезивној преради, односно развоју подрумарства, које је престаљало основу за развој индустрије за производњу и промет алкохолних пића, вина и ракије (венчачки воногради „Навип“).
Геолошко – петрографска структура аранђеловачког подручја је веома значајан чинилац сировинске базе за развој индустријске производње (рудници и индустрија мермера и гранита „Венчац“, Рудници индустрија ватросталних глина „Шамот“, Индустрија Електропорцелана „ФЕП“, Електрокерамика „Елка“, Предузеће за производњу и прераду грађевинских материјала „Kубршница“, Предузеће за производњу маса за завршне радове у грађевинарству „Kарбон“).
Такође је од изузетног привредног значаја екслоатација минералних вода са извора Буковичке бање и производња безалкохолних овежавајућих напитака.
Град и бања су стекли поверење многобројних спортских клубова који су стални гости, јер за њихове припреме овде влада идеална клима; изграђени су спортски терени, фидбалско игралиште, хала и тениски терени.
Design & Developed by Buy Wordpress Templates